Ekskluzivni intervju za Avioportal: Metin Batak, generalni direktor TAV Makedonije – aerodromi su znak ekonomskog, arhitektonskog i tehnološkog razvoja jedne zemlje

For English version of the interview – click here

Za TAV Aerodrome (TAV Airports) možete često čuti da je to priča o uspjehu u avioindustriji, napisana znanjem, iskustvom, kreativnošću i – sposobnošću da predosjeti trenutak kada joj je potrebna reorganizacija u cilju postizanja boljih rezultata. Od 1997.godine kada je osnovana kao kompanija za razvoj i upravljanje aerodromom Ataturk u Istanbulu, TAV je evoluirao u globalni brend u upravljanju aerodromima, zahvaljujući svom znanju, naprednoj tehnologiji i visokokvalifikovanim ljudskim resursima. 

Eksluzivno za čitaoce Avioportala imamo čast da razgovaramo sa generalnim direktorom TAV Makedonije. Gospodin Metin Batak, kao iskusni profesionalac iz oblasti avioindustrije za naš portal govori o organizaciji grupe TAV Airports, izazovima i rezultatima na makedonskom tržištu, predviđanju budućih potreba aerodroma, a uz sve to ćemo saznati i više o njegovoj karijeri i životu u Skoplju.

Možete li nam reći nešto više o TAV Airports grupi kao kompaniji koja se bavi upravljanjem aerodromima – na koliko tržišta su prisutni i kako izgleda njihova organizacija?

TAV Airports pruža integrisane usluge u svim oblastima aerodromskih operacija, sa globalnim prisustvom na 92 aerodroma u 26 zemalja. Kompanija upravlja sa 15 aerodroma u osam zemalja – Turskoj, Makedoniji, Gruziji, Kazahstanu, Tunisu, Letoniji, Saudijskoj Arabiji i Hrvatskoj.

Član Grupe ADP, TAV Airports, je deo vodeće globalne platforme za upravljanje aerodromima. Preko svojih filijala, TAV je aktivan u svim poslovima aerodromskih usluga, uključujući bescarinske usluge, hranu i piće, zemaljsko opsluživanje, informacione tehnologije, privatno obezbeđenje i upravljanje komercijalnim oblastima. Kompanija je kotirana na Istanbulskoj berzi.

TAV je osnovan 2000 godine, kada je kao firma pobedila na tenderu za razvoj i upravljanje aerodromom Ataturk u Istanbulu. Oslanjajući se na ovo znanje, TAV je ciljao i postigao da uspostavi portfolio od 10 aerodroma za 10 godina. Na berzi je izašla 2007. godine, a od 2012-te grupacija ADP je većinski akcionar kompanije. U poslednjih 20 godina, TAV je uslužio 1,18 milijardi putnika na svojim aerodromima.

Detalj sa ulaza na aerodrom Skoplje

TAV upravlja sa dva makedonska aerodroma. Kako je TAV doprineo razvoju makedonske avijacije?

U Makedoniji TAV Airports posluje sa Međunarodnim Aerodromom Skoplje i Ohridskim aerodromom Sveti Apostol Pavle od 2010 godine.

U okviru svog ugovora, kompanija upravlja svim oblastima poslovanja aerodroma u Skoplju i Ohridu, uključujući graund hendling, sve operacije terminala i obezbeđenje, dok su ostale usluge aerodroma pokrivene od strane navedenih filijala. Ovaj holistički pristup nam omogućava da u potpunosti razumemo potrebe i očekivanja putnika i brzo razvijemo inovativna rešenja.

Prvo što smo uradili kada smo došli – izgradili smo novu, modernu zgradu terminala na skopskom aerodromu koji je otvoren 2011. To je odmah promenilo sliku o makedonskoj avijaciji. Aerodromi su znak ekonomskog, arhitektonskog i tehnološkog razvoja jedne zemlje, stoga smatramo da je važno da svaka zemlja ostavi dobar prvi utisak na posetioce, jer su aerodromi prvo i poslednje što posetioci vide kada stižu u novu zemlju.

Pored ulaganja u kapacitete, kao TAV, uložili smo mnogo napora u razvoj aviolinija na oba aerodroma, tako da je za 10 godina broj putnika na aerodromu Skoplje povećan za 4 puta. Sa 600 hiljada putnika u 2009 godini, pre nego što je TAV preuzeo poslovanje, u periodu od 10 godina- do 2019 godine, dostigli smo prekretnicu od 2,4 miliona putnika.

Broj putnika na ohridskom aerodromu, od 2009 do 2019 godine, povećan je za 9 puta, sa 36,6 hiljada putnika u 2009 godini, na 313,6 hiljada putnika u 2019 godini.

Broj letova na oba aerodroma, u pomenutih 10 godina, povećan je za 71%, što jasno pokazuje dramatičan rast oba makedonska aerodroma ostvaren pod upravom TAV-a.

U 2010 godini bilo je samo 15 destinacija na koje su leteli prevoznici iz makedonske prestonice, dok smo do 2020 godine sa skopskog aerodroma stigli do 44 destinacije.

Sa godišnjim dvocifrenim rastom broja putnika svake godine, pre nego što je počela COVID-19 kriza, skopski aerodrom je postao jedan od najbrže rastućih aerodroma na Balkanu.

I to nije jedini efekat našeg rada kao stranog investitora u Makedoniji. Mi dajemo doprinos i ukupnom ekonomskom razvoju zemlje. Analize pokazuju da aerodrom može doprineti razvoju 20 do 30 različitih privrednih sektora u lokalnoj privredi, jer aerodromi uvek angažuju lokalne kompanije da im isporuče različite vrste dobara i usluga.

Aerodrom “Sveti apostol Pavle” u Ohridu

Kako ste uspeli da postignete tako velike stope rasta tržišta?

Pre svega, mi kao koncesionar imamo veoma dobru saradnju sa Vladom i svim državnim institucijama u oblasti vazduhoplovstva. Naišli smo na razumevanje i podršku makedonskih vlasti od našeg dolaska na tržište. Naravno, naš zajednički cilj je bio razvoj makedonske avijacije.

Ušli smo na makedonsko tržište 2010 godine, u vremenima kada je vazdušnom saobraćaju u zemlji bila potrebna drastična promena koja će pomeriti stvari napred. Nekoliko makedonskih avioprevoznika je u prošlosti bankrotiralo (MAT, Avioimpeks, Paler Makedonija), ponuda letova bila je slaba, a građani su bili željni više vazdušnih veza ka Evropi i svetu.

Ljudi su nas često pitali – „Zašto nema niskotarifnih letova sa aerodroma u Skoplju i Ohridu?“

Osluškujući te potrebe i analizirajući dosadašnja iskustva sa modelom nacionalne aviokompanije koji se pokazao neuspešnim, počeli smo da ispitujemo druge mogućnosti. Koristeći marketinšku mrežu TAV Airports holdinga, razgovarali smo o mogućnostima sa različitim aviokompanijama i pregledali različite poslovne modele koji se primenjuju na drugim tržištima. Istovremeno, kao koncesionar, blisko smo sarađivali sa Vladom i oni su u jednom trenutku odlučili da subvencionišu niskotarifne aviokompanije. Wizz Air je pobedio na tenderu i izašao na tržište 2011.godine. Počeli su da otvaraju nove destinacije i to je pokrenulo celo tržište.

Pored Wizz Air-a, na tržište su ušle i druge niskotarifne aviokompanije – Pegasus i Fly Dubai, dok je Turkish Airlines povećao broj frekvencija i postao glavni prevoznik putnika na interkontinentalnim letovima, onih koji Istanbul koriste kao tranzitnu tačku ka svojim destinacijama u Severnoj Americi.

Osim toga, uspeli smo da na tržište dovedemo aviokompanije kao što su Qatar Airways i LOT Polish Airlines.

Sve ovo je doprinelo brzom razvoju aviolinijske mreže, pre svega na aerodromu Skoplje, ali i na aerodromu Ohrid, gde smo se fokusirali na otvaranje redovnih linija tokom cele godine, dok smo istovremeno drastično povećali broj sezonskih (april-oktobar) aviolinija/destinacija. To je dovelo do povećanja broja putnika, ali je na Ohridsko jezero dovelo i nove turiste iz Holandije, Belgije, Velike Britanije, Poljske, Izraela, Turske itd.

Opisani razvoj aviolinija urađen je zahvaljujući marketinškoj službi TAV Airports koja koristi model unakrsnog marketinga, što znači da kada promovišemo makedonske aerodrome aviokompanijama i tur-operatorima, to radimo u paketu sa ostalim aerodromima unutar grupe, tako da aviokompanijama postaje lakše da uoče Makedoniju na globalnoj mapi, a Skoplje i Ohrid razmotre kao nove destinacije u okviru svoje mreže. Preko našeg marketinškog odeljenja iz holdinga promovišemo skopski i ohridski aerodrom na glavnim svetskim sajmovima avijacije i turizma. Pored toga, održavamo sastanke sa aviokompanijama i turoperatorima širom sveta i uvek ističemo, ne samo makedonske aerodrome, već i Severnu Makedoniju kao destinaciju za putovanja.

Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće postići bez dobre saradnje koju imamo sa Vladom i svim nadležnim državnim institucijama.

Kao zaključak, možemo reći da je koncesija makedonskih aerodroma uspešan primer javnog-privatnog partnerstva.

Doček kompanije EasyJet u Skoplju na letu iz Ženeve, novembar 2021.godine

Zauzeli ste vodeću poziciju TAV Makedonije usred krize Covid-19. Čime ste se do sada bavili i kakvi su vam planovi za dalji rad koncesionara makedonskih aerodroma?

Radim kao deo top-menadžment tima od ulaska TAV-a na tržište i kao generalni direktor TAV-a Makedonije od oktobra 2020. Od početka pandemije Covid-19 u martu 2020 godine, kao deo avioindustrije, suočavamo se sa teškim vremenima. Ovo je najteže pogođeni ekonomski sektor i aerodromi širom sveta se bore da se prilagode.

Pored ograničenja putovanja zbog Covid-19 koja se primenjuju u vazduhoplovstvu, makedonsko tržište je imalo i svoja specifična ograničenja. Od početka pandemije Covid-19, makedonskim državljanima nije bilo dozvoljeno da putuju u zemlje EU/Šengen avionom, osim ako nemaju važan razlog za putovanje ili određenu vrstu vize, jer je Makedonija bila na listi zemalja crvene zone.

Usred teškoća, naš prioritet je bio da obezbedimo zdravlje naših putnika i zaposlenih. Bili smo među prvim evropskim aerodromima koji su dobili Zdravstveni sertifikat od Airports Council International (ACI’s Airport Health Certificate). Kasnije smo, u saradnji sa našim zainteresovanim stranama, upravljali operativnim zahtevima koji se stalno menjaju, u zavisnosti od ograničenja koja su donele pojedine zemlje i regioni.

Uprkos činjenici da smo trenutno na 50% vazdušnog saobraćaja koji smo imali u 2019 godini, razvoj mreža aviolinija ne miruje. Napravili smo nekoliko koraka napred krajem 2020 i 2021 godine, otvaranjem 3 nove destinacije od Aerodroma Skoplje ka istočnoj Evropi – Kijevu, Moskvi i Sankt Peterburgu, na kojima lete aviokompanije Windrose i Nordwind. Još jedna novina je ulazak britanske niskotarifne aviokompanije EasyJet. Letovi ove kompanije su na relaciji Ženeva – Skoplje, od 1 novembra 2021 godine.

Da li su u vreme krize u vazduhoplovstvu Covid-19 potrebna ulaganja u aerodrome?

Osim pomenutih kapitalnih ulaganja u proširenje aerodroma, postoje i druge vrste investicija koje su neophodne, čak i kada je vazduhoplovstvo u krizi, a koje dolazi kao posledica Covid-19.

Za početak, uložili smo u poboljšane mere zdravlja i bezbednosti. TAV Makedonija je implementirala novi pandemijski protokol za upravljanje aerodromima u 2020.godini, kako bi stvorila bezbedno okruženje za putnike i da bi se nosila sa novim pravilima putovanja koje je nametnula globalna pandemija. Kupili smo termalne kamere za merenje telesne temperature putnika, kako bismo sprečili ulazak i širenje Covid-19 od strane putnika koji ulaze u zgradu terminala. Uložili smo u revnosnije i češće sanitarne mere u terminalnim zgradama oba aerodroma, zatim u preventivne mere za naše osoblje.

U saradnji sa ovlašćenim laboratorijama, postavili smo objekte za testiranje za Covid-19 ispred zgrada terminala, na oba aerodroma, kako bismo odgovorili na nove zahteve za putovanje avionom.

Digitalizacija procesa je uzela maha sa pandemijom. Podstičemo naše putnike da u najvećoj mogućoj meri koriste dostupne beskontaktne tehnologije za procese prijave (check-in) i ukrcavanja (boarding), kako bi izbegli fizički kontakt. Kako su digitalni sertifikati za vakcinaciju protiv Covid-19 postali deo osnovne dokumentacije za aviosaobraćaj, nova ulaganja u globalno objedinjene aerodromske tehnologije i sisteme, koji će čitati, obraditi i upariti povezane podatke, postaće neophodnost za sve aerodrome.

Kapitalna investicija koju smo odlučili da izvršimo na proleće 2022 godine je rehabilitacija piste Aerodroma u Skoplju.

Air side aerodroma Skoplje

Šta treba da se desi da bi se avijacija stabilizovala, posle najtežeg šoka u istoriji sa kojim se suočila zbog Covid-19 i kada očekujete oporavak tržišta?

Renomirane svetske vazduhoplovne organizacije predviđaju da će nam trebati nekoliko godina do oporavka globalnog vazdušnog saobraćaja. Očekivanja su da ćemo se 2024/2025 godine vratiti na nivo vazdušnog saobraćaja koji smo imali pre krize.

Međunarodni savet aerodroma za Evropu (Airports Council International-Europe) analizira put oporavka vazdušnog saobraćaja od 2021 do 2025 godine na aerodromima u geografskoj Evropi.

Prema njihovoj analizi optimističkog scenarija, globalni vazdušni saobraćaj u 2021. godini biće – 56% vazdušnog saobraćaja u 2019 godini, uzeta kao referentna godina; 2022 biće – 23%; u 2023 godini – 9%, a onda prelazi u pozitivno poslovanje i 2024 biće 1%; a 2025 već 5%.

U 2020.godini prihodi evropskih aerodroma bili su za 30 milijardi evra manji nego u 2019.godini.

Prognoze ACI-a za ovu 2021 godinu su da će se moćni i trajni šok krize Covid-19 nastaviti i da će prihodi evropskih aerodroma i dalje ostati 29 milijardi evra niži nego u 2019.godini.

Oporavak makedonskog tržišta bi trebalo da se kreće u okviru ove prognoze iako bismo kao brzo rastuće tržište u razvoju, kao što smo bili pre krize, mogli da se „podignemo“ malo brže od razvijenih avio-tržišta EU. Razlog za to je što naš saobraćaj obavljaju uglavnom low cost kompanije, dok razvijena tržišta EU svoj saobraćaj baziraju na tradicionalnim operaterima.

Ko je Metin Batak?

Metin Batak radi na makedonskom tržištu poslednjih 11 godina, a za generalnog direktora TAV Makedonije je imenovan 2.oktobra 2020.godine. Batak je deo top-menadžmenta TAV Makedonije od ulaska TAV-a na makedonsko tržište 2009 godine.

Batak ima više od 28 godina radnog iskustva u različitim sektorima. Diplomirao je poslovnu administraciju i marketing na Univerzitetu Marmara u Istanbulu. Radio je u oblasti finansija i računovodstva, a TAV-u se pridružio 2006 godine kao menadžer računovodstva u sedištu kompanije u Istanbulu. Od 2010. do 2015. godine Batak je bio menadžer za finansijske i administrativne poslove TAV Makedonije. Od 2015 do 2020 godine je istovremeno bio zamenik generalnog direktora za finansije i administraciju TAV Makedonije i glavni finansijski direktor TAV Tunisa. Batak je član Istanbulske komore ovlašćenih javnih računovođa.

Privatno je suprug i otac dva sina. Zajedno sa porodicom živi u Skoplju. Svi oni vole da žive u Makedoniji, jer su ljudi fini i velikodušni, zemlja ima veoma dobre mogućnosti za kvalitetno obrazovanje, bogata je prirodnim lepotama i kulturnim nasleđem.

Zahvaljujemo se gospodinu Bataku na izdvojenom vremenu i želimo, njemu lično kao i cjelokupnom sastavu TAV Makedonije, sreću i uspjeh u daljem radu.

Pročitajte još:

Novi događaj u crnogorskom vazduhoplovstvu: „Za nebo Crne Gore“ (FOTO+VIDEO)