GNSS smetnje, 5G, 6G i budućnost CNS-a: Svjetsko vazduhoplovstvo traži odgovore u Kotoru

Sistemi koji se decenijama nalaze „iza scene“ vazdušnog saobraćaja danas postaju jedno od ključnih pitanja njegove budućnosti. Od satelitskih komunikacija i novih IP mreža, preko GNSS ometanja i ADS-B sistema, do zaštite radio-frekvencijskog spektra od 5G i budućih 6G tehnologija – globalna CNS infrastruktura ulazi u period velikih tehnoloških promjena. Upravo će o njima svjetska vazduhoplovna zajednica razgovarati od 12. do 15. oktobra u Kotoru.

ICAO će u Crnoj Gori organizovati prvi globalni Communications, Navigation, Surveillance and Spectrum Symposium – CNSS 2026, u okviru ICAO Air Navigation World 2026. Zvanični ICAO dokumenti događaj definišu kao prvi globalni simpozijum ove organizacije posvećen komunikacijama, navigaciji, nadzoru i radio-frekvencijskom spektru.

Događaj će biti održan u Hyatt Regency Kotor Bay Resortu, a domaćin je Međunarodna federacija udruženja vazduhoplovno-tehničkog osoblja – IFATSEA, pod motom „Global CNS Week: Advancing Technology for Safer, Smarter Air Navigation“.

Ali iza još jednog međunarodnog vazduhoplovnog skupa krije se mnogo važnije pitanje: kako će izgledati tehnička infrastruktura koja će omogućiti vazdušni saobraćaj narednih decenija?

CNS više nije skup odvojenih sistema

Klasična podjela na komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme sve manje opisuje način na koji savremeni ATM funkcioniše.

ICAO ukazuje da razvoj koncepata kao što su System-Wide Information Management (SWIM) i Flight and Flow Information for a Collaborative Environment (FF-ICE) dovodi do sve veće integracije i međuzavisnosti CNS sistema. Upravo ta konvergencija predstavlja jedan od preduslova za buduće Trajectory-Based Operations (TBO).

Drugim riječima, budućnost upravljanja vazdušnim saobraćajem neće zavisiti samo od toga koliko je dobar pojedinačni radar, radio-stanica ili navigaciono sredstvo, već od sposobnosti čitavog sistema da razmjenjuje podatke, interoperabilno funkcioniše i ostane raspoloživ čak i kada pojedini njegovi elementi budu degradirani ili nedostupni.

Zbog toga se mijenja i filozofija projektovanja CNS infrastrukture.

Od VHF-a prema satelitu i novoj generaciji komunikacija

Jedna od centralnih tema u Kotoru biće budućnost vazduhoplovnih komunikacija.

Program obuhvata space-based VHF, napredne satelitske komunikacije i prelazak prema novoj generaciji zemaljske komunikacione infrastrukture. Istovremeno će se razmatrati prelazak na moderne IP-based network architectures, zajedno sa novim ICAO standardima i smjernicama čiji je cilj očuvanje globalne interoperabilnosti i povećanje cyber otpornosti sistema.

To je mnogo više od zamjene jedne tehnologije drugom.

Za ANSP-ove i tehničke službe to podrazumijeva migraciju sa infrastrukture koja je često projektovana kao skup relativno izolovanih sistema prema okruženju u kojem su komunikacije, podaci, nadzor i automatizacija međusobno povezani.

A sa većom povezanošću dolazi i veća potreba za cybersecurityjem, redundansom i kontrolom integriteta podataka.

GNSS više nije samo pitanje preciznosti

Posebnu težinu imaće tema otpornosti navigacije.

Posljednjih godina GNSS radio-frequency interference – uključujući jamming i spoofing – prerastao je iz relativno ograničenog tehničkog problema u ozbiljno operativno pitanje međunarodnog vazduhoplovstva.

ICAO zato GNSS RFI već tretira kroz globalne i regionalne radionice čiji je cilj analiza uticaja ometanja na sigurnost, zaštitu i efikasnost vazdušnog saobraćaja, kao i identifikovanje nedostataka postojećih mjera zaštite.

U Kotoru će se razgovarati o iskustvima iz dosadašnjih GNSS incidenata, preostalim slabostima sistema i praktičnim koracima za povećanje otpornosti navigacije.

Posebno je interesantan koncept Resilient Operational Network (RON), kao i pitanje kako obezbijediti da vazdušna plovidba zadrži potreban nivo sigurnosti i kontinuiteta i u situaciji degradacije primarnih navigacionih izvora. Program uključuje i razvoj Satellite-Based Augmentation Systems (SBAS), uključujući iskustva iz afričkog regiona.

To praktično vraća u centar pažnje jedno staro inženjersko pitanje: šta ostaje na raspolaganju kada sistem na koji smo se navikli više nije dostupan?

ADS-B, ACAS i nadzor vazdušnog prostora budućnosti

Veliki tehnološki zaokret odvija se i u oblasti surveillance sistema.

Klasični zemaljski radarski nadzor više nije jedini izvor slike vazdušnog saobraćaja. Savremena arhitektura sve više kombinuje različite izvore podataka i tehnologije, zbog čega će se u Kotoru govoriti o odnosu zemaljskog nadzora i airborne collision avoidance sistema.

Među temama su ADS-B, ACAS, Detect and Avoid tehnologije i Remotely Piloted Aircraft Systems (RPAS).

Poseban izazov biće integracija novih kategorija korisnika vazdušnog prostora bez narušavanja postojećeg nivoa sigurnosti.

To znači da budući surveillance sistem neće morati samo da „vidi avion“, već da pouzdano integriše podatke iz različitih izvora i omogući ATM sistemu da ih koristi u realnom vremenu.

Spektar postaje jedan od najvažnijih resursa vazduhoplovstva

Možda najširoj javnosti najmanje vidljiva, ali za stručnjake jedna od najvažnijih tema biće radio-frekvencijski spektar.

Potražnja za spektrom ubrzano raste, dok vazduhoplovstvo mora zaštititi frekvencijske opsege od kojih direktno zavise safety-critical sistemi.

Posebna sesija biće posvećena problemu mogućih smetnji radio-visinomjerima, uključujući procjene uticaja 4G i 5G mreža, ali i istraživanja vezana za buduće 6G sisteme koji će koristiti frekvencije u blizini opsega namijenjenog radio-visinomjerima.

To otvara fundamentalno regulatorno i tehničko pitanje: kako pomiriti ubrzani razvoj komercijalnih telekomunikacija sa zaštitom sistema čiji kvar ili degradacija mogu direktno uticati na sigurnost letenja?

Zbog toga CNSS više nije samo tema vazduhoplovnih inženjera. Ona povezuje vazduhoplovstvo, telekomunikacije, proizvođače opreme, nacionalne regulatore spektra, IT sektor i međunarodne institucije poput ITU-a.

A ko će modernizovati, instalirati i održavati sve te sisteme?

Tehnologija, međutim, predstavlja samo polovinu jednačine.

ICAO program zato posebno otvara pitanje ljudi koji projektuju, integrišu, održavaju i vraćaju u operativno stanje tehničku infrastrukturu vazdušne plovidbe – Air Traffic Safety Electronics Personnel (ATSEP).

Predviđena je posebna diskusija o budućnosti ATSEP profesije: obuci za nove tehnologije, održavanju tehničkih kompetencija, potrebama za stručnim kadrom i privlačenju nove generacije inženjera i tehničkih eksperata.

To pitanje postaje posebno važno upravo zbog tehnološke konvergencije.

ATSEP budućnosti teško da će moći biti stručnjak samo za jedan izolovani sistem. IP mreže, virtualizacija, cybersecurity, satelitske tehnologije, data processing i integrisani CNS/ATM sistemi postepeno mijenjaju profil znanja koji će biti potreban tehničkom osoblju.

Drugim riječima, modernizacija CNS-a istovremeno znači i modernizaciju ATSEP kompetencija.

Zašto je Kotor važan

ICAO upozorava da se tehnološka modernizacija ne odvija jednakom brzinom u svim državama. Neusklađeno uvođenje novih CNS/ATM tehnologija može dovesti do nekompatibilnosti između sistema, zbog čega globalni standardi i harmonizovana implementacija postaju još važniji.

Zato će u Kotoru za istim stolom biti predstavnici država, vazduhoplovnih vlasti, pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, regulatora radio-frekvencijskog spektra, vojske, aerodroma, industrije, međunarodnih organizacija, CNS/ATM stručnjaka i ATSEP profesionalaca.

Za vazduhoplovce je možda upravo to najvažniji aspekt događaja.

Jer se iza termina kao što su SWIM, FF-ICE, TBO, ADS-B, GNSS RFI, space-based VHF ili 6G zapravo nalazi jedno mnogo jednostavnije pitanje:

Kako izgraditi globalni sistem vazdušne plovidbe koji će istovremeno biti digitalniji i povezaniji, ali i dovoljno otporan da ostane siguran kada tehnologija zakaže, signal nestane ili spektar postane zagušen?

Odgovori na dio tih pitanja tražiće se ovog oktobra u Kotoru – na prvom globalnom ICAO skupu posvećenom CNS-u i spektru.