Sa Snežanom: Obilazak Aerodroma Mostar kakav do sada niste videli (foto, video)
Autor: Snežana Tomčić, glavna i odgovorna urednica Avioportal.me
Dobrodošli na Aerodrom Mostar – smešten u srcu Hercegovine, polazište za istraživanje bogatstva ovog regiona. Prizor sunčanih brežuljaka, kristalno čiste reke Neretve i karakterističnih mostarskih pejzaža dočekuje putnike dok se približavaju aerodromu. Po dolasku, pruža se raznovrsnost smeštaja – od tradicionalnih hercegovačkih kuća do modernih hotela, uz mogućnost uživanja u lokalnoj kuhinji i čuvenim vinima koja su simbol ovog kraja.
Šetnja kamenim ulicama Mostara otkriva jedinstvene znamenitosti poput Stare mostarske čaršije, stari most i stari grad, drevnih džamija, vidikovac i crkava koje pričaju priču o bogatoj prošlosti grada.
Posetioci imaju priliku da dožive lokalne događaje poput Mostarskog leta, tradicionalne manifestacije umetnosti i kulture ili poseta Mostarskom sajmu, okupljanju lokalnih zanatlija i umetnika.
Let Air Serbia na relaciji Beograd-Mostar
Istorija:
Aerodrom Mostar prvobitno vojni aerodrom, započeo je sa civilnim vazdušnim saobraćajem 1965. godine, fokusirajući se prvenstveno na domaće letove. Pre toga, Mostar je imao lokalni aerodrom sa velikom betonskom stazom koja je korišćena za testiranje i isporuku vojnih aviona od strane proizvođača aviona SOKO. Značajan razvoj dogodio se 1984. kada je postao alternativa Međunarodnom aerodromu Sarajevo tokom Olimpijskih Igara, dobivši status međunarodnog aerodroma. Ovaj novi status privukao je sve veći interes domaćih i međunarodnih aviokompanija, posebno zbog blizine Međugorja, svetski poznatog svetišta, koje se nalazi samo na 30 km od Mostara.
Početkom komercijalnog razvoja, krajem osamdesetih godina, značajan porast saobraćaja zabeležen je na aerodromu, dostižući oko 100 hiljada putnika, što je delimično bilo podstaknuto povećanim interesovanjem za svetište Međugorje. Tadašnja država je razmatrala idejne projekte za proširenje staze, ali je sve prekinuto iznenadnim izbijanjem rata. Tokom rata, aerodrom je pretrpeo ozbiljna oštećenja, a poletno sletna staza je bila minirana na više lokacija.
Nakon rata, komercijalni promet je ponovo uspostavljen, a značajnije otvaranje za civilne letove dogodilo se oko 1998. godine. Aerodrom je doživljavao uspone i padove, sve do 2012. godine kada je zabeležen ozbiljniji porast sa oko 78 hiljada putnika, često vođenih čarter letovima za Međugorje. Međutim, dolaskom pandemije COVID-19 aerodrom je ponovo suočen sa značajnim padom prometa. Nakon pandemije uprkos naporima, aerodrom se nije u potpuno oporaviti. U tom periodu aerodrom je beležio promet od oko 500 putnika, tek 2023. godine dolazi poboljšanja i beleži promet od 20.000 putnika. Predviđanja za 2024. godinu ukazuju na pozitivan trend oporavka Aerodroma Mostar. Očekuje se da će broj putnika dostići 45.000, što je značajan napredak u odnosu na prethodne godine.
Infrastruktura:
Aerodrom ima IATA identifikacioni kod OMO i ICAO kod LQMO.
Smešten je na nadmorskoj visini od 48 metara, ima poletno sletnu stazu dužine 2400m i širine 49m, ima 2 platforme, jedna sa kapacitetom od 3 parking pozicije, za referentne vazduhoplove ICAO kategorije C, nalik A320 i B737- 400 i druga platforma sa četiri parking pozicije.
Sveobuhvatni sistem osvetljenja, uključujući prilazna svetla, svetla uz ivicu staze i Precision Approach Path Indicator (PAPI), omogućava pilotima bezbedno sletanje i poletanje. Poseduju 6 rulnih staza (Alfa, Bravo, Charlie, Delta, Echo, Foxtrot), jednu paralelnu sa poletno sletnom stazom i 5 koje ih povezuju. Širina rulnih staza je od 12,2m do 18m. Od njih su trenutno operativne Alfa, Bravo i Charlie. Infrastruktura aerodroma takođe obuhvata kontrolni toranj, hangar, ARO I METEO kancelarije.
Za putnike su na raspolaganju 3 rent-a-car agencije, 2 turističke agencije i kafić. Aerodrom Mostar ima parking prostor za putnička vozila i autobuse, kao i posebne zone za parkiranje vozila za iznajmljivanje.
Aerodrom je opremljen protivpožarnom zaštitom, 2 vozila, jedno vozilo za brze intervencije, jedno tesko vatrogasno vozilo kao i tehnicko vozilo za prevoz vatrogasaca. Pripadaju šestoj vatrogasnoj kategoriji, po potrebi sedmoj ukoliko se najavi 24h ranije.
Detaljan obilazak aerodroma Mostar
Oprema za prihvat obuhvata vozila za vuču, servisna vozila i ambulantno vozilo, sve pažljivo osmišljeno kako bi pružilo brzu i efikasnu podršku avionima i putnicima. Sa druge strane, oprema za rukovanje na zemlji osigurava glatko funkcionisanje aerodroma, uključujući vučne stepenice za ukrcavanje putnika, vučna vozila, traktore za guranje unazad i opremu za rukovanje prtljagom. Koriste Niko DCS sistem koji im omogućava brzo i jednostavno uparivanje prtljaga i putnika.
Putovanje preko aerodroma Mostar obezbeđuje brzu i jednostavnu proceduru zahvaljujući efikasnosti terminala. Uz VIP salon, 4 check-in šaltera, 2 sigurnosna skenera, 2 šaltera za pasošku kontrolu i 3 gejta, putnici brzo prolaze kroz sve potrebne korake. Parking pozicije za avione su otvorenog tipa, omogućavajući putnicima da direktno sa gejta pristupe avionu.
Izazovi:
Aerodrom Mostar se suočava sa izazovima usled specifičnih uslova terena oko njega. Nedostatak ICAO procedura za poletanje i sletanje zahteva dodatno obučavanje pilota, što predstavlja veliki izazov za niskotarifne aviokompanije. Zbog ovih problema, razmatrali su saradnju sa avio-kompanijama koje nemaju poteškoća sa ovim uslovima, poput kompanija: Croatia Airlines (Zagreb), Air Serbia (Beograd), Sky Alps (Bavarska, Minhen, Rim, Verona). Radi rešavanja ovih problema, razvijaju procedure i projekte za postavljanje radara, ali će za realizaciju ovog projekta biti potrebno dve do tri godine.
Kao svakodnevne izazove, Marko Đuzel, direktor aerodroma Mostar navodi da nakon slabijeg prometa prouzrokovanog COVID-19 pandemijom situacija zahteva da se veći deo vremena posveti operativnim zadacima, ostavljajući ograničen prostor za razvoj i implementaciju novih projekata. S obzirom na ograničen broj osoba koje mogu preuzeti menadžerske uloge zbog malog kolektiva i nedostatka obučenih kadrova, potrebno im je najmanje dve godine da se upoznaju sa radom aerodroma i budu spremni za samostalno obavljanje svoje dužnosti na tim pozicijama.
Aerodrom se suočavao s infrastrukturnim izazovima, uključujući usku stazu za taksiranje. Staza Alfa je široka 18m, ali se staza Bravo sužava na 12,2m, zbog čega određeni tipovi vazduhoplova ne mogu da je koriste. Odrađena je projektna dokumentacija za proširenje Bravo staze na 18m kako bi se napravio ‘kružni tok’, što bi omogućilo sletanje jednog aviona dok drugi izlazi na stazu. Projekat uključuje proširenje staze Bravo na 18 metara do izlaza na Charlie. Ovo će značajno unaprediti infrastrukturu Aerodroma Mostar, povećavajući kapacitet i funkcionalnost. Omogući će efikasnije taksiranje aviona, olakšati operacije sletanja i poletanja, samim time će doprineti ukupnoj bezbednosti i efikasnosti aerodromskog saobraćaja.
Uloga u lokalnoj zajednici:
Aerodrom Mostar igra važnu ulogu u lokalnoj zajednici i regionu. Prosečna potrošnja osobe koja sleti na aerodrom i provede tri dana u Mostaru je 128 maraka (65 eura), kako navodi direktor aeordorma Marko Đuzel. Uzimajući u obzir prognozu od 40.000 putnika za 20 dolazaka, aerodrom generiše prihod od 8 miliona maraka prihoda, samim tim povećan broj putnika preko aerodroma bi doveo velike prihode lokalnoj zajednici. Grad Mostar, sa svojom bogatom istorijom i raznolikim industrijama, pronalazi u aerodromu bitan resurs za turizam i ekonomski razvoj.
Budući planovi:
Dva ključna projekta za ovaj aerodrom, su proširenje staza i postavljanje centralnih svetala, za koje aerodrom ima svu završnu projektnu dokumentaciju. Ovo su prioritetni projekti koje planiraju da sprovedu ukoliko se obezbede potrebna investiciona sredstva.
U budućnosti planiraju završetak idejnog projekta za fotonaponsku elektranu za svoje potrebe, kao i izgradnju nove solarne elektrane za komercijalnu upotrebu od 1MW. Takođe, planiraju rekonstrukciju rasvete sa ciljem prelaska sa klasične na LED rasvetu, proširenje parkinga i unapređenje komercijalnog prometa. Trenutno rade na ovim projektima i čekaju investiciona sredstva.
Uprkos tim izazovima, Aerodrom Mostar je uspeo da sertifikuje gorivo po IATA standardima i da ispuni regulativu 139/2014 EU, što je do sada imao samo Aerodrom Sarajevo. Takođe su pokrenuli formiranje svog centra za obuku vazduhoplovnog osoblja, gde svoje zaposlene šalju u Sarajevo što pokazuje posvećenosti i ulaganja u svoje zaposlene.
Iako je Aerodrom Mostar relativno mali sa oko 70 zaposlenih, upravo ta činjenica doprinosi izuzetno efikasnom funkcionisanju kolektiva. Bliska saradnja, odlična komunikacija i pozitivna atmosfera među kolegama stvaraju izvanrednu radnu energiju. Interakcija među osobljem olakšava brzo rešavanje izazova i prilagođavanje novim zahtevima što dodatno unapređuje pouzdanost i performanse aerodroma. Kroz razgovor sa zaposlenima zapazila sam da postoji izuzetno dobra komunikacija i poverenje sa nadređenima što smatram da dodatno olakšava procese i doprinosi harmoniji u radnom okruženju.
Pozivam vas da posetite Aerodrom Mostar i doživite čaroliju Hercegovine! Sa divnom prirodom, gostoljubivim ljudima, bogatom istorijom i kulturnom baštinom, Mostar pruža nezaboravno iskustvo za sve posetioce. Mlađi posetioci mogu uživati u aktivnostima poput istraživanja živopisnih ulica Stare čaršije, uživanja u lokalnim specijalitetima u restoranima i kafićima, ili čak provođenja vremena na reci Neretvi, gde se može uživati u raftingu ili kupanju tokom letnjih meseci. Takođe, Mostar nudi dinamičnu noćnu scenu sa raznim klubovima, barovima i kafićima koji privlače mlade posetioce iz različitih delova sveta. Uz to, blizina planina i prirodnih rezervata pruža mogućnosti za avanturističke aktivnosti poput planinarenja, zipline-a, jahanja konja, vožnje bicikla i istraživanja netaknute prirode. Sa brzim i jednostavnim pristupom putem Aerodroma Mostar, ne propustite priliku da doživite ovaj predivan grad i sve što nudi!
Pogledajte ispod gdje je još Snežana bila i s kim je razgovarala kako bi vam donijela prave priče. Ako imate još neki predlog, pišite nam na društvenim mrežama ili na mejl avioportal@gmail.com.
Sa direktorom Aerodroma Srbije, Mihajlom Zdravkovićem, o ambicioznim planovima za Niš
Razgovor sa… Petrom Bonačić-Sargo, direktoricom aerodroma Brač
