eVazduhoplovstvo: Varšavska konvencija
AVIOPORTAL pokreće projekat “eVazduhoplovstvo” sa ciljem promocije vazdušnog saobraćaja, sigurnosti i bezbjednosti u vazdušnom saobraćaju. Svake nedjelje ćemo obraditi neki termin, zanimljivost, predstaviti pojedinu instituciju ili organizaciju iz svijeta vazduhoplovstva. Ovo je još jedna tema iz seta planiranih i postavljenih projektnim zadatkom.
Varšavska konvencija je međunarodni sporazum koji reguliše odgovornost u međunarodnom prevozu ljudi, prtljaga ili robe. Ono po čemu ćete je razlikovati od drugih je činjenica da je ovom konvencijom dogovoreno da su aviokompanije dužne da izdaju aviokarte. Šta je još dogovoreno, pročitajte u nastavku teksta.
Ovo je bio prvi sveobuhvatni pravni okvir za upravljanje vazduhoplovstvom na međunarodnom nivou, koji je odigrao bitnu ulogu u pružanju podrške razvoju ove oblasti i uspostavljanju niza principa, od kojih je većina još uvijek na snazi i čini osnovu modernog vazduhoplovnog prava.
Vrlo brzo nakon Prvog svetskog rata su tada počele s radom prve aviokompanije, a paralelno s tim se javila i potreba za ujednačavanjem međunarodnog vazduhoplovnog prava. Zbog toga je formiranje skupa pravila na širokom međunarodnom nivou bilo neophodno u cilju uređenja ove oblasti, kako zakonski tako i u pogledu nadležnosti.
Vlade evropskih zemalja, plašeći se gubitka uticaja na avioprevoznike, nezvanično su se složile oko osnivanja međunarodne organizacije (formalno nezavisne od Društva naroda, sada Ujedinjenih nacija), koja bi mogla razviti konvenciju o međunarodnom vazdušnom pravu koju bi podržale sve države. I, nakon prve konferencije održane u Parizu 1925.godine, do prvih vidljivih rezultata se došlo na Drugoj međunarodnoj konferenciji o pravu privatnog vazdušnog saobraćaja održanoj u Kraljevskom dvorcu u Varšavi, Poljska, od 4. do 12. oktobra 1929. Konferenciji je prisustvovalo 65 delegata iz trideset tri države; Možda je lokacija Konferencije i činjenica da je bila nezavisna od Društva naroda navela značajan broj zemalja da pošalju svoje delegacije u Varšavu (mora se uzeti u obzir da je Prvi svjetski rat završen 10 godina ranije te da je bilo potrebno izgraditi međusobno povjerenje država).
Naslovna strana Varšavske konvencije, potpisane 12.oktobra 1929.godine
Uprkos efikasnoj organizaciji, rad konferencije trajao je dosta dugo. Delegati su imali težak zadatak, budući da su pravila o odgovornosti u slučaju vazduhoplovnih nesreća bila drugačija u različitim zemljama; neki pravni sistemi bili su zasnovani na principu odštetne odgovornosti (ex delicto), dok su drugi na ugovornoj osnovi (ex contractu). Delegati su predstavljali zemlje sa pravnim sistemom zasnovanim na građanskom i običajnom pravu. Potpisana 12. oktobra 1929. godine, Varšavska konvencija, zvanično naslovljena Konvencija za unifikaciju određenih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, evoluirala je u jedan od najvažnijih instrumenata međunarodnog privatnog prava. Kraljevina Jugoslavija je ratifikovala konvenciju 3.marta. 1931. godine.
Ova konvencija definiše aviokartu kao osnovni putni dokument koji prevoznici moraju da izdaju; zahtijeva od prevoznika da vode računa o prtljagu; dogovara rok zastare od 2 godine u okviru kojeg se mora podnijeti zahtjev za naknadu štete; i ograničava odgovornost prevoznika (najviše 125.000 franaka za lične povrede; 250 franaka po kilogramu za predati prtljag i teret; 5.000 franaka za ručni prtljag putnika). Smatra se da se iznosi koji ograničavaju odgovornost odnose na francuski franak koji se sastoji od 65 miligrama zlata finoće 900, koje se može pretvoriti u bilo koju nacionalnu valutu u okruglim brojkama. Konvencija iz 1929. stupila je na snagu 13. februara 1933.
Tokom godina, dodato je nekoliko protokola o izmjenama, dopunskih instrumenata, pravila i propisa koji se, zajedno s izvornom Konvencijom, nazivaju Varšavski sistem.
Foto: ICAO
Za više tema iz projekta eVazduhoplovstvo kliknite na sliku ispod:
