Dronovi nad grčkim plažama: Kako tehnologija čuva obalu od nelegalnih ležaljki

Od Halkidikija i Kiklada do Rodosa, grčke vlasti sve više kontrolišu plaže iz vazduha. Dronovi, satelitski snimci i aplikacija MyCoast postali su deo sistema kojim država proverava da li su hoteli, barovi i zakupci zauzeli više obale nego što im pripada. Cilj nije samo kažnjavanje prekršilaca: Grčka pokušava da tehnologijom sačuva plažu kao javni prostor.

Na grčkim plažama inspektor više ne mora uvek da stoji sa metrom između redova suncobrana kako bi utvrdio da li je neki bar zauzeo više prostora nego što mu dozvoljava ugovor.

Kontrola sada može da počne – iz vazduha.

Dron snima obalu, digitalna mapa pokazuje precizne granice prostora datog u zakup, a podaci mogu da se uporede sa stanjem na terenu. Istovremeno, turista ili stanovnik Grčke koji smatra da je javni deo plaže nelegalno zauzet može preko mobilnog telefona da proveri koncesiju i pošalje prijavu nadležnim organima.

To je novi model kontrole grčkog primorja, razvijen nakon višegodišnjih problema sa prekomernim zauzimanjem plaža ležaljkama, suncobranima, stolovima i drugim sadržajima.

Grčko Ministarstvo nacionalne ekonomije i finansija potvrđuje da se u nadzoru koriste dronovi i satelitski snimci, kako bi bile moguće daljinske kontrole velikih područja bez neophodnog stalnog fizičkog prisustva inspektora. Sistem je povezan sa elektronskim prijavama građana i terenskim kontrolama državnih službi.

Od pobune zbog ležaljki do digitalnog nadzora

Prekretnica je bila 2024. godina, kada je Grčka uvela novi zakonski okvir za upravljanje obalom i pokrenula aplikaciju MyCoast.

Ministarstvo digitalne uprave i Ministarstvo nacionalne ekonomije i finansija predstavili su aplikaciju 29. aprila 2024. godine. Ideja je jednostavna: građanin na telefonu može da vidi koji je deo plaže legalno ustupljen privatnom korisniku i da prijavi prekoračenje granica koncesije ili potpuno nelegalno zauzimanje obale.

Dve godine kasnije sistem je postao znatno širi od obične aplikacije za prijavljivanje.

Tokom ovog leta kontrole se obavljaju kombinovanjem terenskih inspekcija i tehnoloških sredstava, a među područjima sa većim brojem prijava nalaze se Halkidiki, istočna Atika, Kikladi i Dodekanez. Krajem jula dronovi i satelitsko osmatranje korišćeni su i na Parosu, u saradnji državnih službi i Univerziteta Egeja.

Prema podacima koje je objavio grčki „Proto Thema“, ove sezone potpisano je više od 8.000 ugovora o korišćenju obale: 4.870 neposredno sa susednim poslovnim objektima, dok je oko 3.130 koncesija dodeljeno putem elektronskih aukcija.

To je važan detalj: tehnologija se ne koristi samo da bi se pronašao neko ko je postavio nekoliko ležaljki više. Država pokušava da digitalizuje čitav lanac – od izdavanja koncesije, preko njenog geografskog evidentiranja, do prijave građana i kontrole stvarnog stanja na terenu.

Kako dron zna gde prestaje legalna plaža

Suština sistema nalazi se u povezivanju snimka sa geografskim podacima.

Grčko Ministarstvo finansija je još prilikom prvih letova dronova na plažama Pefkohori i Polihrono na Halkidikiju u maju 2024. objasnilo da se, pored bespilotnih letelica, koriste satelitski snimci i ortofoto karte. Saradnja je uspostavljena sa Univerzitetom Egeja, Ministarstvom digitalne uprave i Grčkim svemirskim centrom.

Univerzitet Egeja ima i specijalizovane kapacitete za takav posao. Njegova Laboratorija za daljinsku detekciju i GIS bavi se geografskim informacionim sistemima, GPS tehnologijom, fotogrametrijom pomoću bespilotnih letelica, kartografijom i drugim geoinformacionim tehnologijama.

Praktično, država raspolaže digitalnim podatkom o tome gde se nalazi prostor koji je zakupcu odobren, dok snimanje iz vazduha pokazuje gde se zaista nalaze ležaljke, suncobrani i drugi objekti.

Razlika između te dve slike može da bude signal za detaljnu kontrolu.

To omogućava da jedan tim pregleda mnogo veću površinu obale nego što bi bilo moguće kada bi inspektori morali pešice da obilaze svaku plažu i ručno mere svaki prostor.

Telefon turista postao je deo inspekcijskog sistema

Drugi stub kontrole je aplikacija MyCoast.

Prema zvaničnom grčkom portalu Gov.gr, korisnik aplikacije može da pregleda aktivne koncesije na obali i plažama, a za deo njih dostupan je i sam ugovor o koncesiji. Prijavu je moguće poslati ako se korisnik nalazi u krugu od deset kilometara od mesta na koje se ona odnosi.

Prijava može biti anonimna ili pod imenom.

Lista razloga zbog kojih građanin može da reaguje znatno je šira od nelegalnih ležaljki. Preko MyCoast sistema moguće je prijaviti ometanje slobodnog pristupa, onemogućavanje pristupa osobama sa invaliditetom, nelegalno zauzimanje prostora, lošu čistoću, nedostatak obavezne table, neodgovarajuću infrastrukturu, menjanje morfologije obale ili odsustvo spasioca.

GPS telefona omogućava korisniku da locira koncesije u svojoj blizini i dobije podatke o njihovoj lokaciji, trajanju i nameni.

Drugim rečima, kupač više ne mora da zna grčke propise niti da procenjuje „od oka“ koliko prostora pripada beach baru. Može da pogleda digitalnu granicu koncesije.

Najmanje polovina plaže mora da ostane slobodna

Upravo tu postaje važno šta grčki zakon zapravo dozvoljava.

Prema pravilima Ministarstva nacionalne ekonomije i finansija, najmanje 50 odsto površine plaže mora ostati slobodno, dok pojedinačna koncesija ne može biti veća od 500 kvadratnih metara.

Čak ni čitav prostor koji je dat u zakup ne može biti prekriven ležaljkama.

Suncobrani, ležaljke i slična oprema mogu da zauzmu najviše 60 odsto površine koncesije, dok je na plažama u područjima Natura koje nisu potpuno zaštićene taj limit samo 30 odsto.

Između susednih koncesija mora da postoji propisani razmak, a ležaljke i suncobrani moraju biti udaljeni najmanje četiri metra od mora. Koncesija, po pravilu, nije dozvoljena ni na veoma malim delovima obale čije su dimenzije ispod zakonskih minimuma.

Zakupac ima i druge obaveze: mora da omogući slobodan i bezbedan prolaz građana, održava prostor čistim i na vidljivom mestu postavi tablu sa informacijama o koncesiji. Ta tabla građanima omogućava elektronski pristup podacima poput koordinata, odluke o koncesiji i plana prostora koji je dat na korišćenje.

Zbog toga snimak iz drona dobija pravni smisao: država unapred zna koliko kvadratnih metara sme da bude zauzeto i gde se nalaze granice legalnog prostora.

Postoje i plaže na kojima ležaljke uopšte nisu dozvoljene

Grčka je otišla još korak dalje stvaranjem kategorije takozvanih „Apatites paralies“ – netaknutih plaža.

Na listi je prvobitno određeno 198 posebno zaštićenih plaža unutar mreže Natura 2000. Na njima je zabranjeno davanje prostora u koncesiju, pa samim tim i postavljanje komercijalnih suncobrana i ležaljki.

Kriterijumi obuhvataju prisustvo zaštićenih staništa, retkih i endemskih biljnih i životinjskih vrsta, značajne ekološke funkcije i druge posebno vredne ekosisteme.

Time tehnologija nadzora dobija i ekološku dimenziju: pitanje više nije samo da li je neko platio zakup, već i da li je određeni deo obale uopšte dozvoljeno komercijalno koristiti.

Kazna može da bude mnogo skuplja od zarade od ležaljki

Grčki sistem se ne završava elektronskom prijavom.

Za sprečavanje slobodnog pristupa moru, obali ili plaži propisane su kazne od 2.000 do 60.000 evra, u zavisnosti od vrste prekršaja. Za nelegalno zauzimanje mogu biti naređeni zatvaranje i obustava poslovanja na zauzetom prostoru.

Kontrole iz prethodnih sezona pokazuju razmere akcije. Ministarstvo je nakon letnje kampanje 2024. saopštilo da je kontrolisano više od 2.400 preduzeća i utvrđene 682 povrede propisa. Preduzeto je 400 administrativnih mera, izdato 55 naloga za zatvaranje, a ukupan iznos izrečenih kazni premašio je 8,5 miliona evra.

Ovogodišnji podaci ukazuju na manji broj prijava nego prethodnih godina, dok se kontrole nastavljaju. Prema podacima objavljenim u grčkim medijima, inspekcije su posebno usmerene na područja sa najvećim brojem prijava.

Dron nije zamena za inspektora

Ipak, slika drona koji leti iznad turista i automatski izdaje kazne bila bi pogrešna.

Bespilotna letelica je prvenstveno sredstvo za prikupljanje i dokumentovanje podataka. Zvanični grčki sistem predviđa kombinovanje tehnološkog nadzora sa radom državnih službi.

U kontrole mogu biti uključeni Ministarstvo nacionalne ekonomije i finansija, državne imovinske službe, opštine, poreske vlasti AADE, finansijska policija, grčka policija i tužilaštvo.

To znači da dron može da pokaže da redovi ležaljki izlaze daleko izvan digitalno ucrtane koncesije, satelitski snimak može da pomogne u merenju površine, a građanin može da označi problem preko MyCoast aplikacije – ali postupak kontrole i izricanja sankcija ostaje posao nadležnih državnih organa.

Plaža kao javni prostor pod digitalnim nadzorom

Grčki eksperiment zato prevazilazi pitanje turizma.

U zemlji u kojoj je obala jedan od najvrednijih ekonomskih resursa, sukob između privatne turističke ponude i prava građana na slobodan pristup moru godinama je bio gotovo neizbežan. Što je lokacija atraktivnija, veća je i ekonomska vrednost svakog dodatnog reda ležaljki.

Novi sistem pokušava da promeni upravo tu računicu.

Granice koncesije više nisu samo linije na dokumentu u državnoj kancelariji. Postaju geografski podatak koji može da se prikaže na telefonu, uporedi sa snimkom iz vazduha i proveri na terenu.

Zbog toga je možda najvažnija promena manje spektakularna od samih dronova.

Grčka je kontrolu plaža pretvorila u sistem u kojem država iz vazduha, građanin sa zemlje i digitalna mapa gledaju isti prostor.

A kada svi mogu da vide gde se završava privatna koncesija i počinje javna plaža, dodatni red ležaljki više nije tako lako sakriti.